Oprema

Tvrda  ledena površina, pak koji leti velikom brzinom (preko 160 km/h), dozvoljeni i nedozvoljeni fizički kontakt sa drugim igračima razlog su zbog kojeg se oprema za hokej osim klizaljki i palica sastoji i od niza zaštitnih elemenata: kacige (često sa zaštitnom metalnom mrežicom ili plastičnim vizirom), gumenog štitnika za zube, štitnika za vrat, štitnika za ramena i grudi, štitnika za laktove, rukavica, čvrstih zaštitnih gaća, štitnika za kolena i potkolenice i štitnika za genitalije. Golmani nose veće kacige i opremu koja se razlikuje od one koju nose igrači, jer su izloženi i direktnim udarcima paka. Mlađi ili neiskusni igrači obavezni su da nose kacigu sa zaštitnom mrežicom da bi se izbegle povrede lica, dok profesionalni igrači nose plastični vizir ili samo kacigu. Pravila o nošenju vizira u profesionalnim ligama izazivaju neslaganja, jer neki smatraju da vizir ometa disanje ili vid, dok drugi veruju da su neophodan deo zaštitne opreme. Ta su pravila u profesionalnim ligama bila prihvaćana vrlo sporo, pa je tako zaštitna maska obavezan deo opreme golmana postala tek 1959. nakon što je golman Montreala Jacques Plante primio snažan udarac pakom u lice. Poslednji put se neki golman na utakmici pojavio bez maske 1973. godine.

Godinama je lopatica (deo hokejaškog štapa kojim se pak udara) bio potpuno prav, sve dok zvezda New York Rangersa Andy Bathgate krajem ‘50-ih nije tokom evropske turneje Rangersa počeo da eksperimentiše sa zakrivljenim štapom. Bathgate je pokazao svoju inovaciju Bobbyju Hullu i Stanu Mikiti, koji su njome bili oduševljeni i počeli da koriste nove štapove. Ubrzo zatim NHL igrači prihvataju ovu inovaciju.

Do ranih sedamdesetih bilo je gotovo nezamislivo za hokejaše da nose zaštitne kacige. Nosili su ih samo oni koji su se oporavljali od neke povrede glave, ili, kao u slučaju jednog igrača Chicago Blackhawksa, ako su bili ćelavi. Od sezone 1979./’80. NHL donosi pravilo po kome svi igrači koji ulaze u NHL moraju da nose kacige. Do početka ‘90-ih svega nekoliko igrača nije nosili kacigu. Poslednji je bio Craig MacTavish, koji se 1997. godine povukao.

Klizaljke za hokej na ledu izrađene su od čvrstih materijala, najčešće kože (prave ili veštačke) ili najlona, da bi zaštitile stopalo i članak, dok se tvrda plastika ne upotrebljava za izradu dela klizaljke oko članka, jer bi ograničila kretanje igrača. Oštrice su im zaobljene na obe strane čime se olakšava kretanje na ledu, a sve klizaljke osim golmanskih imaju oštrice dizajnirane tako da se njima ne mogu povrediti ostali igrači.