Budućnost srpskog hokeja: Razvoj selekcija do 18 i 20 godina

Hokej na ledu u Srbiji ima dugu i bogatu istoriju, prepunu uspona i padova, ali ono što je konstantno jesu strast i posvećenost entuzijasta koji održavaju ovaj sport živim. U srcu te posvećenosti leži vizija budućnosti, a ta budućnost se, nesumnjivo, gradi na temeljima mlađih selekcija – pre svega onih do 18 i do 20 godina. Ove kategorije nisu samo prolazna faza; one predstavljaju inkubator talenata, poligon za sticanje iskustva i neizostavnu bazu za seniorsku reprezentaciju, koja je ultimativni lakmus papir uspešnosti celokupnog hokejaškog sistema jedne zemlje.

U ovom detaljnom članku za HokejSrbija.org, zadubićemo se u kompleksnu problematiku razvoja mladih hokejaša u Srbiji, analizirati istorijski kontekst, suočiti se sa aktuelnim izazovima i ponuditi konkretne strategije za unapređenje rada sa selekcijama U18 i U20, sa ciljem da srpski hokej ne samo opstane, već i napreduje na međunarodnoj sceni.

Značaj selekcija U18 i U20 za srpski hokej

Razvoj selekcija do 18 i do 20 godina starosti predstavlja kamen temeljac svake uspešne hokejaške nacije. Za Srbiju, zemlju sa ograničenim resursima i malom bazom igrača, ovaj značaj je višestruko uvećan. Ove selekcije su, figurativno rečeno, fabrike u kojima se oblikuju budući reprezentativci i profesionalni igrači, ali i razvija ljubav prema sportu i osećaj nacionalnog ponosa.

Baza za seniorski tim

Seniorska reprezentacija, koja predstavlja krunu svakog nacionalnog hokejaškog programa, direktno zavisi od kvaliteta i broja igrača koji prođu kroz mlađe selekcije. Igrači poput Marka Kovačevića, Marka Sretovića, Nemanje Vučurevića i Arsenija Rankovića, koji su godinama nosili dres Srbije i ostavili dubok trag, svi su prošli rigorozan put kroz U18 i U20 selekcije. Taj put obuhvata ne samo sticanje tehničkih i taktičkih veština, već i sazrevanje u sportskom i ljudskom smislu.

Tranzicija iz juniorskog u seniorski hokej je period pun izazova. Igrači se suočavaju sa bržim tempom igre, fizički jačim protivnicima i većim pritiskom. Zbog toga je izuzetno važno da U18 i U20 selekcije obezbede adekvatnu pripremu, kako fizičku tako i mentalnu. Kada mladi igrač u 18. ili 20. godini ima već nekoliko Svetskih prvenstava iza sebe, kada je odigrao na desetine internacionalnih utakmica, njegova sposobnost da se prilagodi seniorskom hokeju je neuporedivo veća. On već poseduje osećaj za igru na najvišem nivou, razume složene taktičke postavke i sposoban je da se nosi sa intenzitetom međunarodnih takmičenja.

IIHF svetska prvenstva i razvojni nivoi

Svetska prvenstva, organizovana pod okriljem Međunarodne federacije za hokej na ledu (IIHF), predstavljaju vrhunac takmičarske sezone za sve selekcije, uključujući i juniorske. Srbija se u ovim kategorijama, kao i u seniorskoj, obično takmiči u nižim divizijama, najčešće u Diviziji II Grupe B, povremeno u Diviziji II Grupe A. Iako to možda ne zvuči glamurozno, svaki plasman u viši rang ili opstanak u postojećem ima ogroman značaj.

Takmičenje u IIHF turnirima omogućava našim mladim hokejašima da se suoče sa vršnjacima iz zemalja koje imaju mnogo razvijenije hokejaške sisteme. To je prilika da se izmere sa jačim protivnicima, da uče iz svojih grešaka i da razvijaju otpornost. Borba za opstanak ili promociju u viši rang izgrađuje karakter, podstiče timski rad i usađuje pobednički mentalitet. Na primer, ostanak u Diviziji IIB za selekciju U18 znači da se naredne godine opet mogu takmičiti sa relativno sličnim protivnicima, a eventualna promocija u Diviziju IIA donosi duel sa ekipama poput Litvanije, Estonije ili Velike Britanije, što je značajno viši nivo hokeja i odlična škola za naše mlade talente.

"Svako Svetsko prvenstvo za U18 i U20 selekcije nije samo turnir, već je intenzivan razvojni kamp. Petnaestak dana provedenih sa reprezentacijom, treninzi pod stručnim vođstvom, analiza protivnika i samih sebe, sve to ubrzava razvoj igrača kao ništa drugo."

Motivacija i iskustvo

Za mladog sportistu, poziv u reprezentaciju svoje zemlje predstavlja ostvarenje sna i ogroman motivacioni faktor. Ponosno nositi dres sa državnim grbom na međunarodnom takmičenju je nešto što ostaje urezano u pamćenje za ceo život. Ovo iskustvo nije samo sportsko, već i životno. Mladi hokejaši uče o odgovornosti, disciplini, timskom radu i kulturološkim razlikama. Osim toga, turniri su izlog za talente. Iako srpski hokej nije u centru pažnje skauta iz NHL-a ili KHL-a, dobar nastup na Svetskom prvenstvu može privući pažnju klubova iz Slovačke, Mađarske, Austrije ili Češke, otvarajući vrata za dalje profesionalno usavršavanje i karijeru. To je realna nada i motivacija za mlade igrače koji sanjaju o profesionalnom hokeju.

Aktuelno stanje i najveći izazovi u razvoju mladih selekcija

Realnost srpskog hokeja je složena i prepuna izazova. Iako postoje svetli primeri i entuzijazam, sistemski problemi i ograničeni resursi usporavaju napredak. Razumevanje ovih prepreka je prvi korak ka njihovom prevazilaženju.

Broj igrača i klupska baza

Jedan od najvećih problema srpskog hokeja je izuzetno mala baza igrača. U poređenju sa zemljama u regionu, a kamoli sa hokejaškim velesilama, broj aktivnih registrovanih igrača u svim kategorijama je drastično manji. To direktno utiče na kvalitet i dubinu selekcija U18 i U20. Kada je izbor ograničen na nekoliko desetina igrača u generaciji, teško je stvoriti konkurentan tim, a još teže pronaći igrače za sve pozicije.

Glavni klubovi koji se bave mlađim kategorijama su HK Partizan, SKHL Crvena zvezda u Beogradu, HK Vojvodina u Novom Sadu i HK Spartak u Subotici. Ovi klubovi, uz povremene inicijative u drugim gradovima, predstavljaju okosnicu razvoja. Međutim, njihovi resursi su često ograničeni, a takmičenje unutar zemlje, zbog malog broja klubova, nije dovoljno jako da adekvatno pripremi igrače za međunarodni nivo. Kvalitet i intenzitet treninga često variraju, a broj utakmica je nedovoljan.

Infrastruktura i uslovi za trening

Infrastruktura je Ahilova peta srpskog hokeja. Srbija raspolaže sa svega nekoliko zatvorenih ledenih dvorana, a većina njih ima probleme sa dostupnošću leda tokom cele godine, što je ključno za razvoj hokejaša.

• Ledena dvorana Pionir (Beograd): Glavna dvorana, dom Partizana i Zvezde. Led je dostupan tokom zime, ali leti često nije, zbog čega igrači moraju da putuju u inostranstvo (Mađarska, Slovačka) na pripreme, što stvara dodatne troškove.
• SPENS (Novi Sad): Ledena dvorana u Novom Sadu, dom Vojvodine. Slična situacija kao Pionir, sa ograničenom dostupnošću leda tokom cele godine.
• Subotica: U Subotici postoji manja dvorana, koja je takođe vitalna za regionalni hokej.
• Tašmajdan (Beograd): Otvoreno klizalište, ranije kultno mesto za hokej, ali danas se retko koristi za takmičarski hokej zbog ograničenja otvorenog prostora.

Nedostatak celogodišnjeg leda znači da su periodi intenzivnog treninga na ledu skraćeni, što usporava razvoj tehničkih veština. Mnoge razvijenije zemlje imaju na desetine ili čak stotine zatvorenih ledenih dvorana, od kojih su mnoge dostupne tokom cele godine. U tim uslovima, mladi hokejaši mogu da treniraju i igraju gotovo svakodnevno, što je nedostižno za srpske uslove.

Trenerski kadar i metodologija

Kvalitet trenerskog kadra je presudan za razvoj mladih igrača. U Srbiji postoji mnogo posvećenih trenera, ali se oni često suočavaju sa nedostatkom prilika za kontinuiranu edukaciju i usavršavanje. Pristup modernim trenerskim metodologijama, koje se razvijaju u Kanadi, Švedskoj, Finskoj ili Češkoj, je ograničen. Mnogi treneri rade po principu "uči u hodu" ili na osnovu iskustava iz bivše Jugoslavije.

Potrebno je uložiti u obuku trenera, slati ih na međunarodne seminare, organizovati radionice sa stručnjacima iz inostranstva i implementirati jedinstvene programe obuke za sve uzrasne kategorije, od najmlađih (U6) do U20. Poseban naglasak mora biti na razvoju individualnih veština, analizi igre i modernoj pripremi igrača.

Finansiranje i podrška

Finansijska ograničenja su prisutna na svim nivoima – od klubova i saveza do samih roditelja. Hokej je skup sport; oprema je skupa, putovanja na turnire i kampove su skupi, a troškovi leda su ogromni. Državna podrška je često nedovoljna, a sponzori se teže pronalaze za "male" sportove. Mnogi talentovani mladi hokejaši odustaju od sporta upravo zbog finansijskih poteškoća, što je ogroman gubitak za srpski hokej.

Pored finansija, problem je i opšta podrška društva. Hokej nije u medijima onoliko koliko zaslužuje, što otežava privlačenje novih polaznika i širenje popularnosti. Stvaranje pozitivne slike o hokeju kao dinamičnom i atraktivnom sportu je ključno za privlačenje novih generacija.

Pogled unazad: Istorijski kontekst i lekcije iz prošlosti

Razumevanje sadašnjosti i planiranje budućnosti nezamislivo je bez pogleda u prošlost. Srpski hokej, kao deo jugoslovenskog hokeja, ima bogatu, ali i turbulentnu istoriju, iz koje se mogu izvući važne lekcije.

Jugoslovenska škola hokeja

Period SFR Jugoslavije bio je zlatno doba za hokej na ovim prostorima. Iako nikada nije bio u rangu hokejaških velesila, jugoslovenska reprezentacija je redovno učestvovala na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima u višim divizijama. Hokej je bio popularan, posebno u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Postojala je jaka liga sa klubovima poput Medveščaka, Jesenica, Olimpije, Partizana i Crvene zvezde.

Tadašnji sistem je bio mnogo bolje organizovan, sa jačom klupskom bazom, više dvorana i snažnijim finansijskim zaleđem. Talenti su se razvijali u sistemu koji je pružao dovoljno utakmica i treninga. Imali smo igrače svetske klase poput Eda Hafnera, virtuoznog napadača, Zvoneta Šuvaka, golgetera i lidera, Rašida Šemsedinovića, legendarnog golmana, te Albina Felca i Pavla Kavčiča, koji su bili stupovi reprezentacije. Ovi igrači su bili proizvod sistema koji je cenio rad i talenat, pružajući im uslove za napredovanje. Lekcija iz ovog perioda je jasna: jak klupski hokej i kontinuirano takmičenje su neophodni za razvoj igrača.

Period tranzicije (SRJ, SCG)

Raspad Jugoslavije, građanski ratovi i sankcije doveli su do katastrofalnih posledica po hokej. Mnoge dvorane su uništene ili zapuštene, liga se raspala, a broj igrača drastično opao. U periodu Savezne Republike Jugoslavije, a kasnije Srbije i Crne Gore, hokej je bio na margini, boreći se za opstanak. Mnogi talentovani igrači su odlazili u inostranstvo, jer u zemlji nije bilo uslova za profesionalno bavljenje sportom.

Ovaj period je obeležen borbom za goli opstanak, nedostatkom sredstava i izolacijom. Mlađe selekcije su se okupljale sporadično, sa minimalnim pripremama, a rezultati na Svetskim prvenstvima su bili očekivano skromni. Lekcija iz ovog perioda je bolna, ali važna: bez sistemske podrške države i društva, nijedan sport ne može da preživi, a kamoli da se razvija.

Prvi koraci samostalne Srbije

Nakon osamostaljenja Srbije 2006. godine, hokej je počeo da se, doduše sporo i bolno, oporavlja. Uloženi su napori u revitalizaciju klubova, organizaciju lige i redovnije učešće mlađih selekcija na Svetskim prvenstvima. Vidljiv je bio entuzijazam nove generacije, kako igrača tako i funkcionera. Igrači poput Marka Kovačevića, Marka Sretovića, Nemanje Vučurevića i Arsenija Rankovića postali su sinonim za novi talas srpskog hokeja. Oni su, uprkos teškim uslovima, uspeli da se nametnu i postanu nosioci igre seniorske reprezentacije. Njihov put je dokaz da talenta u Srbiji ima, ali da mu je potrebna adekvatna podrška i sistem da bi se razvio.

Nedavni plasmani U18 i U20 reprezentacija Srbije (primer)

Da bismo ilustrovali realno stanje i izazove, možemo pogledati nedavne plasmane naših mlađih selekcija na Svetskim prvenstvima.

Napomena: 2020. godina je bila prekid zbog pandemije, a 2021. nije bilo prvenstava za neke kategorije. Prikazani rezultati su ilustrativni i bazirani na dostupnim informacijama o divizijama u kojima se Srbija takmiči.

Ova tabela pokazuje da se Srbija uglavnom stabilizovala u Diviziji II Grupe B, sa povremenim pokušajima promocije ili borbama za opstanak u Diviziji II Grupe A. Svaka promocija je velika pobeda, dok je relegacija često bolna, ali i realna posledica snage hokeja u našoj zemlji. Cilj bi trebao biti stabilizacija u Diviziji IIA i konstantan rad na razvoju koji bi omogućio borbu za Diviziju IB.

Strategije za budućnost: Put ka napretku

Da bi srpski hokej napravio iskorak napred, potreban je jasan, sveobuhvatan i dugoročan strateški plan. Ne postoje brza rešenja, već samo mukotrpan rad i sistemski pristup.

Sistematičan rad sa najmlađima (U6-U14)

Osnova piramide je najvažnija. Bez široke baze talentovanih igrača, ne može se očekivati kvalitet na vrhu.

• Masovnija regrutacija: Organizovanje besplatnih "škola hokeja" u gradovima sa ledenim dvoranama (Beograd, Novi Sad, Subotica), kao i u gradovima u okolini. Saradnja sa školama, promocija hokeja na časovima fizičkog vaspitanja, organizovanje demo-treninga na klizalištima.
• "Hokej za sve": Kreiranje programa koji omogućavaju deci iz svih socijalnih slojeva da se bave hokejom, obezbeđivanje opreme (korišćene ili uz donacije) za početnike.
• Fokus na zabavu i učenje kroz igru: Za najmlađe kategorije (U6-U10), primarni cilj nije takmičenje, već razvijanje ljubavi prema sportu, učenje osnovnih veština klizanja i snalaženja sa štapom. Treninge treba organizovati kroz igru, mini-hokej, razne vežbe spretnosti.
• Razvoj "power skating" programa: Klizanje je alfa i omega hokeja. Posebni programi za poboljšanje tehnike klizanja (brzina, agilnost, okretnost, zaustavljanje) od najranijih uzrasta.

Unapređenje ligaškog takmičenja i međunarodne saradnje

Domaća liga je presudna za razvoj igrača. Trenutni format, sa malim brojem timova i utakmica, nije dovoljan.

• Jačanje domaće lige: Podsticanje formiranja novih klubova, ali sa jasnim kriterijumima kvaliteta. Uvođenje kategorija (U12, U14, U16, U18) sa redovnim takmičenjem.
• Regionalna liga: Uspostavljanje regionalne juniorske lige sa klubovima iz Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Slovenije. To bi omogućilo veći broj kvalitetnih utakmica, smanjilo troškove putovanja u daleke zemlje i podiglo nivo konkurentnosti. Jugoslavija je imala jaku ligu, a mi možemo da učimo iz tog iskustva. Ideja o Balkanskoj hokejaškoj ligi je stara, ali još uvek aktuelna.
• Razmena igrača i trenera: Podsticanje mladih igrača da idu na probe i igraju u jačim ligama u inostranstvu, ali i dovođenje stranih trenera koji mogu da prenesu znanje.

Razvoj individualnih veština i fizička priprema

Moderni hokej zahteva izuzetnu fizičku spremnost i vrhunske individualne veštine.

• Specijalizovani kampovi: Organizovanje letnjih i zimskih kampova koji su fokusirani na razvoj individualnih veština (pucanje, kontrola paka, klizanje, power play, penalty kill). Pozivanje stručnjaka za specifične aspekte igre.
• Off-ice trening: Planovi za fizičku pripremu van leda, koji uključuju snagu, izdržljivost, agilnost, fleksibilnost. Posebni programi za golmane.
• Nutricija i sportska psihologija: Edukacija mladih sportista o važnosti pravilne ishrane i mentalne pripreme.

Značaj školovanja i dualne karijere

Malo je igrača koji uspeju da ostvare profesionalnu hokejašku karijeru na visokom nivou. Zbog toga je izuzetno važno da se sportistima omogući i olakša obrazovanje.

• Fleksibilni rasporedi: Saradnja sa školama kako bi se sportistima omogućilo usklađivanje treninga i takmičenja sa školskim obavezama.
• Programi stipendiranja: Pomoć talentovanim igračima u pronalaženju stipendija za školovanje u inostranstvu, gde mogu kombinovati hokej i obrazovanje.
• Edukacija o karijernom planiranju: Savetovanje mladih igrača o opcijama nakon sportske karijere.

Podrška dijaspori i angažovanje stručnjaka iz inostranstva

Srpska dijaspora u hokejaški razvijenim zemljama je ogroman neiskorišćen resurs.

• Identifikacija talenata: Aktivno traženje mladih hokejaša srpskog porekla koji igraju u inostranstvu i pozivanje najtalentovanijih u mlađe selekcije Srbije. To je već rađeno sa nekim igračima, ali se mora intenzivirati.
• Mentorski programi: Povezivanje mladih srpskih igrača sa iskusnim igračima ili trenerima srpskog porekla koji rade u inostranstvu.
• Uvoz znanja: Angažovanje stranih trenera i stručnjaka za rad sa mlađim kategorijama i edukaciju domaćih trenera. Kratkoročni kampovi, seminari, ali i dugoročni angažmani.

Konkretni predlozi i akcioni plan za narednih pet godina

Da bismo ove strategije pretvorili u stvarnost, potreban je jasan akcioni plan sa merljivim ciljevima.

Prioritetni projekti infrastrukture

1. Izgradnja modularnih ledenih dvorana: Promocija koncepta montažnih, ekonomičnih ledenih dvorana koje se mogu brzo postaviti u većim gradovima. Cilj: jedna nova dvorana u narednih pet godina.
2. Modernizacija postojećih objekata: Sanacija i opremanje Pionira i SPENSA (nove svlačionice, teretane, oprema za led). Obezbeđivanje celogodišnjeg rada leda.
3. "Off-ice" trening centri: U svakom klubu sa mlađim kategorijama obezbediti prostor za "off-ice" trening – teretane, poligon za suvi hokej.

Programi stipendiranja i podrške talentima

1. Nacionalni fond za mlade hokejaše: Osnivanje fonda za stipendiranje najtalentovanijih igrača, koji bi pokrivao troškove opreme, članarina, putovanja na kampove i eventualno školovanje u inostranstvu. Finansiranje iz budžeta, donacija i sponzorstava.
2. Partnerstvo sa obrazovnim institucijama: Potpisivanje protokola o saradnji sa školama i fakultetima radi omogućavanja dualne karijere sportista.
3. "Ambasadori hokeja": Angažovanje bivših i sadašnjih reprezentativaca (Marko Kovačević, Marko Sretović, Nemanja Vučurević) kao mentora i promotera, koji bi putovali po Srbiji i inspirisali decu.

Osnivanje hokejaške akademije

1. Centralizovana akademija: Osnivanje nacionalne hokejaške akademije (recimo, u Beogradu ili Novom Sadu) koja bi okupljala najtalentovanije igrače iz Srbije od U14 do U20. Akademija bi pružala celokupnu podršku: hokejašku obuku, fizičku pripremu, obrazovanje i smeštaj. Ovo bi bila jezgra za U18 i U20 reprezentaciju.
2. Međunarodna saradnja Akademije: Partnerstvo sa sličnim akademijama u regionu ili Evropi radi razmene igrača i trenera, organizovanja zajedničkih turnira i trening kampova.

Revitalizacija klupskog hokeja

1. Kriterijumi za licenciranje klubova: Uvođenje strogih kriterijuma za licenciranje klubova u vezi sa radom sa mlađim kategorijama (broj trenera, oprema, broj treninga, učešće na turnirima).
2. Podrška regionalnim klubovima: Finansijska i stručna podrška klubovima van Beograda (Vojvodina, Spartak) kako bi se ojačali i postali ravnopravni konkurenti.
3. Formiranje novih klubova: Aktivno podsticanje formiranja novih klubova u gradovima gde postoji potencijal (npr. Niš, Kragujevac, Pančevo), uz pomoć Saveza i lokalnih samouprava.

Kontinuirana edukacija trenera

1. Hokejaška trenerska škola: Osnivanje Hokejaške trenerske škole pri Hokejaškom savezu Srbije, sa redovnim kursevima i certifikacijama.
2. Međunarodna usavršavanja: Obezbeđivanje budžeta za slanje trenera na međunarodne seminare i radionice u inostranstvu.
3. Baza znanja: Kreiranje online platforme sa resursima, vežbama, video analizama i predavanjima za sve trenere u Srbiji.

Uloga saveza i klubova u izgradnji budućnosti

Uspeh budućnosti srpskog hokeja zavisi od sinergije svih aktera, sa Hokejaškim savezom Srbije i klubovima na čelu.

Hokejaški savez Srbije (hss)

HSS mora biti vodeća snaga u implementaciji svih gore navedenih strategija. Njegova uloga je:

• Strateško planiranje: Kreiranje i ažuriranje dugoročne strategije razvoja hokeja, sa fokusom na mlade kategorije.
• Regulatorna funkcija: Uspostavljanje jasnih pravila, standarda i licenci za klubove i trenere.
• Koordinacija: Usklađivanje rada klubova, regionalnih saveza, trenera i reprezentativnih selekcija.
• Međunarodna saradnja: Aktivno učešće u IIHF programima podrške, saradnja sa susednim savezima, predstavljanje srpskog hokeja u inostranstvu.
• Finansiranje i lobiranje: Traženje sredstava od države, sponzora i međunarodnih organizacija. Lobiranje za hokej na svim nivoima.

Klupski programi

Klubovi su primarni akteri na terenu, oni su ti koji rade sa decom svakodnevno. Njihove odgovornosti uključuju:

• Rad sa najmlađima: Organizovanje škola hokeja, masovna regrutacija, obezbeđivanje kvalitetnog rada sa U6, U8, U10 i U12 kategorijama.
• Kvalitetni trening i takmičenje: Obezbeđivanje optimalnih uslova za trening, dovoljnog broja utakmica u okviru domaćih i regionalnih liga.
• Razvoj trenera: Stalno ulaganje u edukaciju svojih trenera, primena modernih metodologija.
• Briga o igračima: Praćenje napretka igrača, pomoć u školovanju, savetovanje o karijeri.
• Održivost: Finansijska stabilnost kluba, pronalaženje sponzora, efikasno upravljanje resursima.

Saradnja sa lokalnim samoupravama i državom

Bez podrške lokalnih samouprava i države, mnogi od ovih planova bi ostali mrtvo slovo na papiru.

• Podrška infrastrukturi: Zajedničko finansiranje izgradnje i održavanja ledenih dvorana, obezbeđivanje besplatnih termina za mlađe kategorije.
• Finansijska podrška: Subvencionisanje klubova i saveza, finansiranje učešća mlađih selekcija na Svetskim prvenstvima.
• Promocija sporta: Medijska podrška, organizovanje javnih događaja, kampanja za popularizaciju hokeja.

Potencijal i vizija: Gde srpski hokej može da bude?

San svakog hokejaškog entuzijaste u Srbiji je da vidi seniorsku reprezentaciju kako se bori u Diviziji IB, ili čak Diviziji IA, i da imamo igrače koji redovno igraju u najjačim evropskim ligama, pa čak i u NHL-u. Takav san se neće ostvariti preko noći, niti bez ogromnog truda i ulaganja. Ali sa jasnom vizijom, strateškim planom i kolektivnim naporom, to nije nedostižan cilj.

Budućnost srpskog hokeja leži u rukama današnjih dečaka i devojčica, koji će, uz adekvatan sistem podrške i razvoja, izrasti u vrhunske sportiste i ljude. Razvoj selekcija U18 i U20 nije samo pitanje sportskog uspeha, već i ulaganje u zdravu omladinu, jačanje sportskog duha i promociju Srbije na međunarodnoj sceni.

Zajedničkim snagama, kroz sistematičan rad, posvećenost i dugoročnu viziju, možemo stvoriti generacije hokejaša koji će ponosno predstavljati Srbiju i osigurati svetlu budućnost ovom predivnom, ali zahtevnom sportu. HokejSrbija.org će nastaviti da prati svaki korak na tom putu, informišući i inspirišući sve ljubitelje hokeja. Krajnje je vreme da se posvetimo razvoju mladih generacija sa punom ozbiljnošću, jer oni su istinska budućnost, a bez njih, ni sadašnjost ne može imati smisla. Očekuje nas duga i teška borba, ali nagrada – jaka i konkurentna reprezentacija Srbije – vredna je svakog truda.